Мисија и визија  ФПУ

Као саставни део Универзитета уметности у Београду, Факултет примењених уметности, заједно са факултетима музичких, ликовних и драмских уметности представља темељ високошколског образовања у области уметности у Србији. Сви ови факултети су током вишедеценијског постојања изградили препознатљив профил, заузели посебно место у целокупном образовном систему Србије и формирали генерације младих људи посвећених уметности и стваралачком приступу животу уопште.

Факултет примењених уметности Универзитета уметности у Београду је високообразовна академска институција која своју мисију реализује наставним, уметничким, научним, образовним и стручним радом, као и истраживањима у области Примењене уметности и дизајна у пољу Уметност. Мисија Факултета је да шири, унапређује и промовише знање и учење, мотивише креативност и подржи жељу за усавршавањем и стицањем знања у циљу конкретног и мерљивог развоја, промовише уметност и повећања укупног фундуса знања у најширем контексту. У циљу остварења своје мисије Факултет:

  • негује и константно унапређује и истраживачки рад у у области примењене уметности, дизајна и конзервације и рестаурације и научно истраживачки рад;
  • одржава висок ниво и флексибилност основних академских, мастер академских и докторских академских студија по међународним стандардима, које ће пратити светске трендове и иницијативе и промовисати мултидисциплинарност, узимајући у обзир потребе друштва за кадровима одређених профила;
  • подстиче интердисциплинарне, примењене развојне и стручне пројекте у сарадњи са различитим државним и међународним институцијама, привредом у земљи и шире у циљу давања доприноса укупном развоју и оплемењивању животне околине.

Факултет примењених уметности ће као специјализовани факултет настојати да својим истраживачким и образовним активностима, програмима и концепцијом буде препознатљив на регионалном и међународном плану као високообразовна,  уметничка, стручна и истраживачка институција. У циљу остварења ове визије Факултет ће:

  • неговати креативност и знање;
  • одржавати и повећавати студентима мотивацију за креативним стварањем, учењем и усавршавањем;
  • подржавати истраживачки и испитивачки дух студената, наставника и сарадника;
  • неговати и афирмисати отвореност и разноликост.

 

Историјат ФПУ

1895.

Прва организована школска настава примењених уметности у Србији отпочела је 1895. године, само који месец после оснивања Српске цртачке и сликарске школе Кирила Кутлика када је у истој школи отворен вечерњи курс за занатлије, са циљем »да занатлијама да прилике, да се вежбају и усаврше у стручном цртању који је за самосталан занатски рад и за гајење доброг укуса од неопходне потребе«. Као уметник и педагог Кутлик је добро знао шта значи ликовно образовање младих занатлија за унапређење и уздизање на европски ниво уметничких заната у Србији.

1900.

После Кутликове смрти, управитељ његове школе, по одлуци министра народне привреде од 28. марта 1900. године, постао је Риста Вукановић, академски сликар, уз обавезу истог министарства да школу и даље финансијски помаже. Према једном извештају школе са почетка јуна 1900. године, на занатском курсу било је уписано 65 ученика различитих занимања. Откупивши од Кутликове удовице Цртачко-сликарску школу, Риста Вукановић је наставио дело свог претходника у погледу унапређења наставе примењених уметности, односно занатских вештина у Београду.

1905.

Па ипак, време и измењене културне прилике на почетку нашег века радили су у прилог оснивању прве специјализоване педагошке установе ове врсте код нас, која је отворена у Београду 1905. године као Уметничко-занатска школа, са циљем да уметнички оплемени и развије поједине занатске гране. На челу ове школе налазио се исти Риста Вукановић, тада познати сликар, веома заслужан за унапређење ликовне културе Србије.

Међутим, у практичном раду у овој новооснованој школи настава се углавном ограничавала на неговање ликовне уметности, посебно сликања и вајања. Школа није успела да формира чак ни графичку радионицу, а у ширењу оквира њене делатности на област примењених уметности није помогла ни чињеница што је у њој, као хонорарни наставник, годинама радио и чувени Драгутин Инкиостри Медењак. Овај изузетан прегалац на пољу примењене уметности годинама је упорно радио на ширењу нових схватања у овој области ликовног стваралаштва. У многим својим замислима ишао је испред свог времена, тежећи да своју патријархалну средину уздигне на европски степен поимања ликовне културе.

1919.

Уметничко-занатска школа је постојала до 1918. године, а по ослобођењу је продужила рад под називом Краљевска уметничка школа у Београду, која је осим просторија укинуте школе користила и њен целокупан инвентар, библиотеку и бројне моделе од гипса. Од 1919. до 1937. ова школа је формирала кадрове сликара и вајара као и наставнички кадар за средње школе у Србији, а и за Војводину, Македонију, Црну Гору и делимично за Босну и Херцеговину.

1938.

Идеја о оснивању средње школе за примењену уметност јавља се некако упоредо са оснивањем Академије ликовних уметности у Београду (1937), тако да је нова школа отворена већ идуће, 1938. године. За њено оснивање највеће заслуге имали су њени будући наставници: вајар Милан Недељковић, архитекта Ђорђе Крекић, сликар Иван Табаковић и вајар Михаило Томић. Њима се нешто касније придружују и други наставници, углавном из Београда и Загреба. Започевши свој рад скоро непосредно уочи Другог светског рата, ова школа није имала услова за дуже постојање и континуирани рад: четири ратне године било је време када је једва животарила.

1948.

Само три године по завршетку рата Школа за примењену уметност је укинута, односно подигнута на степен Академије. Њени бивши полазници сукцесивно су завршавали школу и прелазили на новоосновану Академију примењених уметности која је почела с радом у јесен 1948. године. Поред бивших ученика старе школе, право уписа на Академију, после положеног пријемног испита, имали су и ученици других средњих уметничких школа, па и гимназија, као и изразито даровити појединци без школе.

Тако су, од 1948. до 1951. у згради Академије часове истовремено, по истом програму, похађали ученици бивше средње школе и нови полазници Академије. Неки од њих касније су постали важни професори Академије примењених уметности.

Већ на почетку постојања, Академија се суочила с низом проблема и тешкоћа, који се нису могли увек предвидети, нити брзо савладати. Смештај у оронулој згради бивше Уметничко-занатске школе, која је грађена још у првој половини прошлог века, није могао да задовољи потребе савремене наставе једне високошколске установе. Наставнички кадар био је недовољан, регрутован углавном из редова београдских уметника, који су се истакли својим делом у појединим уметничким гранама или као педагози у школама. У првим деценијама рада Академије веома важну улогу је одиграо и њен тадашњи ректор Бранко Шотра – истакнути српски графичар који је до краја живота остао њена водећа личност, дајући највећи допринос развоју и афирмацији Академије.

У земљи која је тек била изашла из ратних страхота и свакодневно се суочавала с огромним тешкоћама различите природе, Академија је тражила своје право место у токовима културног, привредног и индустријског преображаја друштва. Њен првенствени задатак био је да васпитава савремено образоване стручњаке, способне да унапреде општу ликовну културу своје средине као и да утичу на изглед индустријских производа, осавремењавање трговине и ликовно-просторно уређење непосредне човекове радне и животне околине.

О условима деловања Академије у тим првим деценијама постојања један од њених истакнутих професора, др Павле Васић је писао: »Био је то веома тежак и напоран пут – повезивање уметности и индустрије, али није све зависило од Академије, од њене оријентације и циљева. Ту су настале друге тешкоће, особито у тренутку када је требало заменити приучене и недоучене кадрове у привреди. Може се рећи да је свако место стручњака у индустрији било освајано са отпором, чак и тамо где је била очигледна корист од прихватања нових, професионално обучених кадрова. Али, ту су се јављали субјективни отпори са којима није било лако изаћи на крај. Осим тога, требало је утицати на развијање одређене свести не само у индустрији, у њеном руководству, него и у широкој јавности. Разумљиво је што се с временом оријентација Академије мењала, еволуирала ка новим, измењеним циљевима, који су се постављали са брзим развитком нашег друштва и његових потреба.«

За четврт века свог плодног деловања Академија се развила у признату југословенску високошколску установу, чији су свршени студенти остваривали у својим срединама значајне резултате, радећи у свим тадашњим републикама и покрајинама. На тај начин она је утицала на развој и унапређење примењених уметности и дизајна на простору целе тадашње Југославије.

У погледу унутрашње организације, Академија се од почетка држала неких основних начела, која су важила у сличним школама у свету, узимајући једино у обзир неке домаће специфичне прилике и потребе. На почетку рада имала је осам одсека – за унутрашњу архитектуру, декоративну пластику, декоративно сликарство, примењену графику, керамику, текстил, сценографију и костим. Главне стручне предмете водила је група наставника која је и иначе поставила темеље ове школе и усмерила њену стручну оријентацију ка одређеним циљевима. Били су то не само изврсни педагози него и изузетне стваралачке личности са изграђеном уметничком репутацијом, која је гарантовала озбиљност и темељитост у остваривању постављених циљева: архитекти Ђорђе Крекић, Момчило Белобрк и Александар Секулић (Одсек унутрашње архитектуре), Радета Станковић, академски вајар (Одсек декоративног вајарства), Иван Табаковић, академски сликар и др Сергије Лебедев (Одсек керамике), Васа Поморишац, Винко Грдан и Антон Хутер, академски сликари (Одсек декоративног сликарства), Михаило С. Петров и Матија Зламалик, академски сликари (Одсек графике), Миленко Шербан, академски сликар (Одсек сценографије), Милица Бабић, костимограф (Одсек костима), Иван Табаковић и Ива Врињанин (Одсек текстила). Осим наведених, у исту групу првих наставника долазе још и наставници теоријских и практичних предмета: др Станислава Коларић (Историја уметности), др Павле Васић (Историја костима), Иван Лучев (Анатомско цртање), Бранко Шотра (Графика), Јефто Перић (Вечерњи акт), и Драгутин Митриновић (Пројектовање текстила). Предмет Ликовни елементи годинама је предавао професор др Павле Васић, а Основе ликовног обликовања професор Драгослав Стојановић Сип, истакнути академски сликар који је оставио дубок траг у раду ове установе.

Треба нагласити да је са сваком годином контакт са иностранством бивао све изразитији, тако да је умногоме могао да утиче на прилике код нас, поготово у погледу развоја примењене уметности и њеног укључивања у токове савременог развоја на Западу.

Пут који је Академија прешла од свог оснивања може да се прати по yеним годишњим изложбама 1951, 1953, 1955, 1959, 1961, 1963. и 1965. године, затим по изложбама дипломских радова 1970. и 1972. године. Може се рећи да је тежња Академије да што боље одговори својој улози у епохи индустријализације била све изразитија.

Каталози изложби, критички прикази, имали су извесног удела у објашњавању шта је примењена уметност, чему служи, каква је корист од ње. Тако је примењена уметност почела да продире у широке слојеве радничке класе, да оплемењује њен укус.

1973.

Нова фаза у развоју ове школе настаје 1973. године, када се Академија реорганизује и мења свој назив у Факултет примењених уметности. Тада је дошло и до неких организационих промена: дотадашњи одсеци су замењени катедрама: I – АРХИТЕКТУРА И ДИЗАЈН, II – КЕРАМИКА И СТАКЛО, III – СЦЕНОГРАФИЈА, IV – ВАЈАРСТВО, V – ГРАФИКА, VI – КОСТИМ, VIII – СЛИКАРСТВО и VIII – ТЕКСТИЛ. Том приликом је усвојен сложенији и богатији програм наставе (са 30 часова недељно), а настава је организована у специјализованим атељеима са савременијим приступом појединим гранама примењених уметности.

Већ средином Шездесетих година отпочео је процес постепеног подмлађивања наставничког кадра, јер се тада јавља нова генерација наставника који су се углавном и сами школовали у Академији. То су академски сликари Рајко Николић и Живојин Ковачевић (Сликарство), Крста Андрејевић (Сликарске технике), Александар Томашевић (Монументално сликарство), Невенка Петровић и Бранислав Суботић (Текстил), Душан Ристић (Сценски костим), Анђелка Слијепчевић (Савремено одевање), Зора Давидовић (Историја костима), Мила Рајковић и Алекса Челебоновић (Историја уметности), Божидар Џмерковић (Графика), Богдан Кршић (Графика књиге), Миодраг Вујачић Мирски (Сликарство), Стјепан Филеки (Основе писма), арх. Драгутин Таврић (Стилови у унутрашњој архитектури), Драгољуб Кажић (Фотографија) и Богољуб Теофановић (Индустријски дизајн). Њима се убрзо придружују Градимир Петровић (Сликарство), Ђорђе Росић (Керамика), Војислав Вујисић, Миодраг Живковић, Небојша Митрић и Нандор Глид (Вајарство), Милош Ћирић (Графичке комуникације), Боривој Ликић (Плакат), Љубодраг Маринковић Пенкин (Сликарство), Љубодраг Јанковић Јале (Вечерњи акт), Боривоје Ракић (Цртање и сликање), Живорад Кукић (Сценографија), Синиша Вуковић (Унутрашња архитектура), Владимир Тодоровић (Сликарство), Бранислав Макеш (Графика), Александар Ајзинберг (Стилови у архитектури) и други.

У годинама које су следиле јављају се нова имена истакнутих уметника, научника и стручњака за поједине области стваралаштва, са којима је Факултет закорачио у доба своје пуне зрелости: архитект Никола Кузмановић (Нацртна геометрија), Мирјана Исаковић и Бранислав Стајевић (Керамика), Александар Пајванчић Алекс (Графичке комуникације и Просторна графика), Слободан Ђуричковић (Цртање и сликање), Александар Додиг (Писмо), др Владимир Розић, др Бранко Вујовић и др Миланка Тодић (Историја уметности), Љиљана Жегарац (Савремено одевање), Данка Докић (Цртање и сликање), Миодраг Бајић (Анатомско цртање), Ратко Лалић (Цртање и сликање) и други.

Приредио Р. Ћ.

 

Организациона шема

Студијски програми

Акредитација високошколске установе и студијских програма

Комисија за акредитацију и проверу квалитета 22. 05. 2015. године издала је уверења којима се акредитује Факултет примењених уметности према стандардима за акредитацију високошколске установе, као и студијски програми за основне академске студије и мастер академске студије у оквиру поља Уметност, област Примењене уметности и дизајн:

ОАС4 – Примењена уметност 

ОАС4 – Дизајн

ОАС4 – Конзервација и рестаурација

МАС1 – Примењена уметност

МАС1 – Дизајн

МАС1 – Конзервација и рестаурација

Акредитоване докторске студије

Комисија за акредитацију донела је, 3. 07. 2013. године, одлуку да се акредитује студијски програм докторских студија Примењене уметности и дизајн на Факултету примењених уметности у Београду.

Комисија за акредитацију донела је, 30. 04. 2020. године, одлуку да се акредитује студијски програм докторских студија Примењене уметности и дизајн на Факултету примењених уметности у Београду.

Настава на Факултету примењених уметности у Београду је организована  као настава основних академских (у трајању од 4 године), дипломских академских - мастер (1 године), докторских академских (3 године) и структуирана кроз рад следећих модула :

  • Графички дизајн
  • Дизајн ентеријера и намештаја
  • Индустријски дизајн
  • Примењена графика
  • Примењено сликарство
  • Конзервација и рестаурација
  • Примењено вајарство
  • Керамика
  • Сценографија
  • Костим
  • Дизајн тeкстила
  • Катедра друштвено-хуманистичких наука

Студијски програм  Примењена уметност

Основне академске студије на Факултету примењених уметности

Студијски програм основних академских студија Примењена уметност припада образовно-уметничком пољу Уметност, област Примењене уметности и дизајн.

Академски назив који се стиче завршетком студија је Дипломирани примењени уметник, а скраћеница академског назива је дипл. прим. умет.

Ближа спецификација стечених стручних компетенција и додељене квалификације је дефинисана у додатку дипломи за једно од девет могућих усмерења, односно уже уметничке области: Примењено сликарство, Примењено вајарство, Керамика, Сценографија, Сценски костим, Савремено одевање, Графика и књига, Фотографија и Анимација.

Студије се сматрају завршеним када студент сакупи најмање 240 ЕСПБ и испуни све обавезе прописане студијским програмом. Студијским програмом није предвиђен завршни рад.

Школска година подељена је на 2 семестра, сваки семестар има  по 15 радних недеља, а 1 ЕСПБ износи 30 радних сати  студентског оптерећења.

Структура студијског програма садржи све три категорије предмета у одговарајућим процентима: уметничке 56.90%, теоријско уметничке 25.79% и друштвено хуманистичке 17.30%.  Због сужене категоризације предмета у односу на садржај, природу и карактер неопходне наставне материје, долази до тога да се у категорији теоријско-уметничких предмета налазе и други предмети, као што су: Конструкција кроја, Технологија керамике 1 и 2, Технологија текстила и сл. Како одговарајуће категорије нема, они су сврстани у најприближнију.

Структура програма обухвата изборне модуле, обавезне заједничке предмете и изборне предмете. Избором модула студент се опредељује за једно од девет могућих усмерења:

  • Примењено сликарство
  • Примењено вајарство
  • Керамика
  • Сценски костим
  • Сценографија
  • Савремeно одевање
  • Графика и књига
  • Фотографија
  • Анимација

Иако се студенти већ приликом уписа опредељују за усмерење, модуларна стуктура студијског програма, као и флексибилна правила студија омогућавају студентима, промене усмерења или студијског програма.  Преласци са других студијских програма/усмерења, као и проширивања студијског програма одређена су јединственим Правилником о режиму студија.

Обавезни заједнички предмети обезбеђују теоријска и практична уметничка знања и вештине. У групацију обавезних заједничких предмета интегрисана је и педагошка група предмета од укупно 18 ЕСПБ, тако да је студентима омогућено да и на овај начин прошире своја знања и стекну компетенције за бављење педагошким радом у области ликовне културе, образовања и васпитања.

Изборни предмети омогућавају студентима проширивање знања према личним склоностима и доносе им нова искуства која произилазе из заједничког рада са студентима других студијских програма или модула. Изборни предмети дефинисани су планом студијског програма. 

Садржаји  главних уметничких предмета обезбеђују студентима практична и уметничка знања и вештине, а садржаји осталих предмета уметничка, теоријска, теоријско-уметничка, стручна или методичка знања. На овај начин студенти се подстичу на креативност у уметничкој пракси  и упознају се са техничко-технолошким специфичностима изабране професије. Кроз савладавање различитих садржаја студенти примењених уметности упознају се са историјским, теоријским и савременим оквиром  ове професије на високошколском нивоу.

Основни облици наставе одређени наставним планом су: предавања и вежбе, као активна настава  и самосталан практични рад студената дефинисан као »остали часови«. Настава на предметима који имају уметнички карактер изводи се на Факултету, у атељеима или специјализованим наменским радним просторима. Предавања могу бити реализована  ex cathedra или индивидуалном наставом.  Вежбе прате предавања, а студенти кроз рад на практичним уметничким задацима, пројектима или истраживачким темама остварују предвиђени програмски садржај.

Предавања и вежбе на уметничким предметима, чији је циљ да се код студената развију практичне способности за бављење уметничким радом засноване су на континуираном, личном контакту студента са професором и сарадником и оне представљају најважнији део наставе, који обухвата активну наставу и обавезан самостални практични рад студента на реализацији и презентацији задатка/пројекта у атељеима, радионицама и лабораторијама факултета, али и потпуно самосталан рад студената ван Факултета.

Студентске обавезе на вежбама могу да садрже израду уметничких практичних задатака или пројеката ( извођење уметничког задатка у одређеном материјалу и техници, дигитално извођење у 3Д /2Д софтверу и сл. ) презентација, семинарских и графичких радова, есеја, семестралних пројеката  и сл. у складу са потребама предмета, при чему се свака активност студента током наставног процеса прати, усмерава и вреднује, а по извршењу процењује постигнут успех.  Број освојених поена, у предиспитном периоду и на испиту, одређује завршну оцену која исказује успех студента на предмету.

Студије примењених уметности, као академска и интелектуална активност, испољавају се кроз креирање и стварање артефаката, углавном намењених културној потрошњи. Зато студије примењених уметности представљају професионални одговор за постојећи креативни потенцијал појединаца. Стечене способности, креативне и практичне вештине примењених уметника данас су све неопходније, јер је свет у коме живимо из дана у дан културно све комплекснији, софистициранији и као такав захтева комплекснија решења, односно резултате .

Програм је формулисан према дугогодишњој традицији уметничког образовања на Факултету примењених уметности и савременим достигнућима теорије и праксе у овој области. Сврха програма је формирање савремене, креативне, ликовно и технички образоване, одговорне, професионално специјализоване личности, која је компетентна и квалификована за стваралачки и уметнички рад у области примењених уметности.

Успешним завршетком студијског програма стиче се академски назив: примењени уметник који студентима омогућава да у складу са изабраним усмерењем себи обезбеде егзистенцију, наставе школовање или даље професионално усавршавање, примењујући стечена знања и вештине као и креативне способности.

Студијски програм  Дизајн

Студијски програм основних академских студија Дизајн припада образовно-уметничком пољу Уметност, област Примењене уметности и дизајн.

Циљ студијског програма је да студенти стекну релевантнa знања, развију неопходне личне особине, овладају креативним вештинама и тако се припреме и оспособе за обављање одабране професије, даље школовање и лични професионални развој, као и за педагошки рад у основном и средњем образовању.

Академски и стручни назив који се стиче завршетком студија је Дипломирани дизајнер, а скраћеница академског и стручног назива  је Дипл. диз. Ближа спецификација стечених стручних компетенција и додељене квалификације је дефинисана у додатку дипломи за једно од четири могућа усмерења, односно уже уметничке области:

  • Графички дизајн
  • Индустријски дизајн
  • Дизајн ентеријера и намештаја
  • Дизајн текстила.

Студије се сматрају завршеним када студент сакупи најмање 240 ЕСПБ и испуни све обавезе прописане студијским програмом. Студијским програмом није предвиђен завршни рад.

Школска година подељена је на 2 семестра, сваки семестар има  по 15 радних недеља, а 1 ЕСПБ износи 30 радних сати  студентског оптерећења.

Структура програма обухвата обавезне и изборне предмете који у програму фигурирају као: модули, обавезни заједнички предмети и изборни предмети.

Сваки од  модула заступљен је укупно са 170 ЕСПБ на све четири године студија и њиховим избором студент се опредељује за једно од четири могућа усмерења. У оквиру сваког модула одређени су главни уметнички предмети карактеристични за усмерење, односно ужу уметничку област. Модуларна стуктура и флексибилна правила студија омогућавају студентима, како промене усмерења или студијског програма, тако и проширивања студијског програма избором додатног модула. Преласци са других студијских програма или усмерења, као и проширивања студијског програма одређена су Правилником о режиму студија.

Обавезни заједнички предмети заступљени са  58 ЕСПБ обезбеђују теоријска и практична уметничка знања и вештине. У ову групацију предмета је интегрисана и педагошка група од 3 предмета са укупно 18 ЕСПБ, тако да је студентима омогућено да и на овај начин прошире своја знања и стекну компетенције за бављење педагошким радом у области ликовне културе, образовања и васпитања.

Изборни предмети заступљени са 12 ЕСПБ, смештени су као три изборне позиције на 3. и 4. годину студија и омогућавају студентима проширивање знања према личним склоностима и доносе им нова искуства која произилазе из заједничког рада са студентима других студијских програма или модула. Изборни предмети дефинисани су планом студијског програма.

Сви предмети су двосеместрални, а сваки предмет има дефинисану структуру описану у спецификацији предмета која обухвата: предвиђен број ЕСПБ бодова, предуслове за упис, циљ, исход, теоријски и практични садржај,  литературу, недељни број часова активне наставе и остале часове обавезног практичног рада, методе наставе као и начин континуиране оцене знања. Детаљан опис начина доделе поена и завршног оцењивања дефинисан је Правилником о режиму студија.   

Услови за упис на студијски програм су:  завршена четворогодишња средња школа или завршена трогодишња школа и положен диференцијални испит, као и положен Испит за проверу склоности и способности, уз одговарајуће место на ранг-листи. Већ на самом испту кандидати се опредељују за једно од четири могућа усмерења – модула, па према овим усмерењима и полажу испит.

Дизајн је креативна делатност чији је циљ да постизање разноврсних квалитета предмета, процеса, услуга и њихових система. Као средишњи чинилац иновативне хуманизације технологије и као придодата вредност производа и објеката, система или услуга, заузима битну улогу у многим развојним процесима друштва и представља посебну вредност у савременој културној и економској размени.

Програм је формулисан је према дугогодишњој традицији уметничког образовања на Факултету примењених уметности, савременој теорији и пракси дизајна. Сврха програма је формирање савремене, креативне, ликовно и технички образоване, одговорне, професионално специјализоване и пословне личности – пројектанта, који је компетентан и квалификован за стваралачки и уметнички рад у области дизајна. Успешним завршетком студијског програма стиче се академски назив дизајнер који студентима омогућава да у складу са изабраним усмерењем себи обезбеде егзистенцију, наставе школовање или даље професионално усавршавање, примењујући стечена знања и разумевање, вештине и креативне способности.

Студијски програм Конзервација и рестаурација     

Студијски програм основних академских студија Конзервација и рестаурација припада образовно-уметничком пољу  Уметност, област Примењене уметности и дизајн и садржи све елементе утврђене законом.

Циљ студијског програма је да студенти овладају креативним вештинама и тако се припреме и оспособе за обављање одабране професије а затим стекну релевантнa знања неопходна за делатност у области заштите културног наслеђа. Такође, циљеви студијског програма су даље школовање и лични професионални развој, као и оспособљеност за педагошки рад у основном и средњем образовању.

Академски и стручни назив који се стиче завршетком студија је Дипломирани конзерватор и рестауратор, а скраћеница академског назива је Дипл. конз. и рестаур. Ближа спецификација стечених стручних компетенција и додељене квалификације су дефинисане у додатку дипломи за једно од два могућа усмерења:

  • Конзервација и рестаурација слика и уметничких дела на папиру
  • Конзервација и рестаурација скулптура и археолошких предмета

Студије се сматрају завршеним када студент сакупи најмање 240 ЕСПБ и испуни све обавезе прописане студијским програмом. Студијским програмом није предвиђен завршни рад.

Школска година подељена је на 2 семестра, сваки семестар има  по 15 радних недеља, а 1 ЕСПБ износи 30 радних сати  студентског оптерећења.

Структуру програма чине модули који садрже обавезне и изборне предмете. У оквиру сваког модула одређени су главни уметнички предмети карактеристични за усмерење. Модуларна стуктура студијског програма, као и флексибилна правила студија омогућавају студентима, преласке са других усмерења или студијског програма. Преласци са других студијских програма/усмерења, као и проширивања студијског програма одређена су јединственим факултетским Правилником о режиму студија.

У студијски програм укључена је педагошка група од 3 предмета са укупно 18 ЕСПБ, тако да је студентима омогућено да и на овај начин прошире своја знања и стекну компетенције за бављење педагошким радом у области ликовне културе, образовања и васпитања.

Изборни предмети заступљени са 14 ЕСПБ, смештени су као  изборне позиције на 3. и 4.

годину студија и омогућавају студентима проширивање знања према личним склоностима и доносе им нова искуства која произилазе из заједничког рада са студентима других студијских програма. Изборни предмети дефинисани су планом студијског програма.

Сви предмети су двосеместрални, а сваки предмет има дефинисану структуру описану у спецификацији предмета која обухвата: предвиђен број ЕСПБ бодова, предуслове за упис, циљ, исход, теоријски и практични садржај,  литературу, недељни број часова активне наставе и остале часове обавезног практичног рада, методе наставе као и начин континуиране оцене знања. Детаљан опис начина доделе поена и завршног оцењивања дефинисан је Правилником о режиму студија.   

Услови за упис на студијски програм су:  завршена четворогодишња средња школа или завршена трогодишња школа и положен диференцијални испит, као и положен Испит за проверу склоности и способности, уз одговарајуће место на ранг-листи. Већ на самом испиту кандидати се опредељују за једно од два могућа усмерења/модула, па према овим усмерењима и полажу испит.

Студијски програм Конзервација и рестаурација представља исходиште за образовање конзерватора-рестауратора, профилисаног стручњака који после завршених студија има знање, вештину и разумевање да може да делује у циљу заштите културног наслеђа.

Савремена конзервација и рестаурација је постала симбиоза уметности и науке, проширивши поље свога деловања на све врсте културних добара: архитектонско и споменичко наслеђе, природно окружење, археолошке локалитете, музејске предмете, архивски и библиотечки материјал, кинотечку грађу и нематеријалну баштину. Све веће укључење науке у конзерваторску праксу је последица потребе да се егзактним методама открију и отклоне узрочници пропадања уметничких дела и пронађу поуздане методе за њихово санирање. Зато инсистирање да конзерватори­ рестауратори стекну ш ироко интердисциплинарно професионално образовање јесте прека потреба, како би се у овој професији одржао склад између уметности и науке.

Сврха студијског програма је стицање неопходних компетенција и професионалне квалификације за бављење конзервацијом и рестаурацојим односно заштитом културног наслеђа. Успешним завршетком студијског програма стиче се академски назив конзерватор и рестауратор који студентима омогућава да у складу са изабраним усмерењем себи обезбеде егзистенцију, наставе школовање или даље професионално усавршавање, примењујући стечена обједињена знања и разумевање, вештине и креативне способности.

 

Број студената и наставника

Студенти

Према акредитацији  може бити уписано :

ОАС4 – Примењена уметност                      82 студента

ОАС4 – Дизајн                                                  49 студената

ОАС4 – Конзервација и рестаурација        14 судената

МАС1 – Примењена уметност                     82 студената

МАС1 – Дизајн                                                 49 студената

МАС1 – Конзервација и рестаурација       14 студената

ДАС3 –Примењене уметности и дизајна  30 студената

У школској 2021/22 години

Максималан број студената у складу са акредитацијом 818 студената

 

Наставници  и запослени

У школској години 2021/2022 на Факултету примењених уметности у настави учествује

наставника и сарадника 137

планирани укупан број запослених је 150

34 FPU program

Слика 33 - Фото архив ФПУ                                                                                                                                         

 

Организација – службе факултета

Библиотека

Библиотека Факултета примењених уметности је помоћна наставна организациона јединица која прикупља, чува и даје на коришћење библиотечки материјал који је предмет изучавања на Факултету. Њени фондови покривају сва подручја заступљена у настави, а уз стручну периодику чува и референсне публикације општег цивилизацијског и културног карактера. На тај начин Библиотека је информациона база за образовање и истраживање примењених уметности уопште. Она је депозитна библиотека за публикације на свим медијима које издаје Факултет, а обавља и све послове које јој је прописао Закон о библиотечкој делатности. Библиотека је, формирањем електронског каталога, укључена у пројекат Виртуелна библиотека Србије путем библиотечког програма COBISS па је тако и интегрални део библиотечко-информационог система универзитета и библиотека у Србији. Библиотека је настала из књижног фонда некадашње Школе за примењену уметност која је 1948. године имала 420 наслова, а данас поседује око 22 000 јединица, од којих је преко 9 000 монографских публикација, а остало је периодика. Посебну вредност чине многобројни каталози изложби, а откако су 1974. године организоване магистарске студије, Библиотека чува и све магистарске радове одбрањене на Факултету, докторске дисертације из области примењених уметност, као и знатан број слајдова и другу некњижну грађу. Корисници Библиотеке су првенствено студенти и професори Факултета, али и студенти и ђаци других факултета и школа из целе земље, посленици из области културе, ликовни ствараоци, истраживачи, стручњаци, ствараоци из позоришних, филмских и телевизијских кућа.

Стручна служба

У оквиру Стручне службе Факултета реализује се следећи послови:

- правни и општи послови

У оквиру правних и општих послова обављају се послови на реализацији задатака у вези са израдом свих правних аката Факултета, као и применом закона, Статута Факултета и осталих општих аката Универзитета и Факултета ради пословања Факултета у складу са законима, кадровски послови, стручни послови везани за рад стручних органа, органа управљања и органа пословођења, архивски послови и послови канцеларијског пословања, послови везани за сарадњу Факултета са међународним асоцијацијама, организацијама, страним и домаћим универзитетима и факултетима, научно-истраживачким организацијама и институцијама, као и послови везани за промоцију Факултета и одговарајућег позиционирања у оквиру академског, уметничко-научно-истраживачког и општег окружења.

 - студентска питања и настава

У оквиру студентских послова обављају се послови на реализацији задатака у вези са уписом студената и овером семестра, наставом, испитима и студентским питањима на свим нивоима студија.

 - финансијско-рачуноводствени послови

У оквиру финансијско-материјалних пословаa обављају се послови везани за обезбеђивање ажурног и законитог вођења пословних књига и информација неопходних за управљање финансијским и материјалним пословањем Факултета. Обављају се послови припреме финансијских планова и извештаја о реализацији планова, састављање периодичних обрачуна и завршних рачуна, обрачун исплата зарада и других примања, и други послови.

- послови техничке службе

У оквиру техничких послова обављају се послови везани за одржавање објекта, ради обезбеђења техничке исправности и хигијене у просторијама и у дворишту Факултета, као и одржавање и унапређење система заштите од пожара и безбедности и здравља на раду и ПТТ мреже.

 

Постојеће стање – опис постојећих зграда и просторија ФПУ

Настава на факултету одвија се на четири локације

Локација 1  

У улици Краља Петра бр.4

Локација 2

У улици Косанчићев венац бр.29 у згради Ректората универзитета уметности

Локација 3

У  улици Карађорђевој 15

Локација 4 

У  улици Слободанке Данке Савић бр 2

Напомена :

Приказ постојећих просторија факутета примењених уметности дат је у прилогу  конкурсне документације Предмет конкурса је само  изградња новог простора на локацији 3 у ул. Карађорђевој  15.

Локација 1   постојеће стање

У улици Краља Петра бр.4  налазе се:

  • Деканат Факултета примењених уметности
  • Секретаријат и стручне службе

Одсеци:

  • Примењено сликарство
  • Конзервација и рестаурација
  • Керамика
  • Сценографија

35 FPU program

Слика 34   Локација 1    Краља Петра бр.4

Као део комплекса Конака кнегиње Љубице, око 1836. године подигнута је помоћна зграда у коју је касније смештена Уметничка школа. Зграда је припадала простору некадашње „Варош капије“, која је била средиште политичког и друштвеног живота Кнежевине Србије. Грађена је у бондручном конструктивном систему, типичном за градитељство прве половине ХIX века у Београду.

Зграда је више пута мењала намену. У њој је до 1842. године живео кнез Михаило Обреновић. Потом су у њеним просторијама биле смештене канцеларије попечитеља унутрашњих дела, просвете и правосуђа, затим Прва београдска гимназија и, коначно, Уметничко - занатска школа која је прерасла у Академију ликовних уметности. Данас је у згради смештен Факултет примењених уметности.

Постојећи објекат је културнпо добро и  од ширег је интереса за Службу заштите планиран је за чување и даље унапређивање. Објекат се задржава у свом постојећем габариту и волумену, спратности П+1+Пк.

На објекту се врши адаптација у оквиру постојећег габарита и волумена крова,  у циљу унапређивања услова коришћења.

36 FPU program

Слика 35   Споменик културе  Зграда Уметничке школе,Краља Петра 4

извор: ЗЗСКБГД                                                             

Постојећа БРГП свих објеката у комплексу локације 1 је око 2240 m².* ( *податак из ПДР-а )

Статус објеката :

 

Локација се налази у оквиру Плана детаљне регулације просторне целине „Косанчићев венац“ („Сл. лист града Београда“ бр.37/2007).Према планској документацији задржава се постојећа намена објекта –објекти Факултета примењених уметности.

Објекат Факултета примењене уметности у Улици Краља Петра I бр.4, задржава постојећи волумен, без могућности доградње и надградње. Објекат Факултета у улици Задарској бр. 12 се, такође, здржава са могућношћу доградње поткровља или повученог спрата у хоризонталном габариту објекта до  висине слемена  суседног објекта у Задарској 10, уз задржавање постојећег венца.

Планом је дефинисана грађевинска парцела јавног грађевинског земљишта (О2) за потребе факултета, у границама постојећег дворишта факултета, површине око 1.500 m2. Парцела је добијена деобом к.п. 1998. Степен изграђености парцеле је С=46%  а индекс изграђености И = 1,2. Дворишни приземни објекат се уклања са парцеле.

Локација 2

У улици Косанчићев венац бр.29 у згради Ректората универзитета уметности налазе се:

  • Библиотека Факултета примењене уметности
  • Одсек : Примењена графика

37 FPU program

Слика 36  Локација 2    Косанчићев венац бр.29

Зграда Финансијске дирекције саграђена је нешто пре 1930. године. Касније је у њој био Геофизички завод, а данас је Ректорат Универзитета уметности. Зграда је академски конципирана са елементима постсецесије и представља репрезентативан објекат у оквиру предметног простора.

Постојећи објекат је културнпо добро и  од ширег је интереса за Службу заштите планиран је за чување и даље унапређивање.

Статус објеката :

У складу са Измена и допуна Плана детаљне регулације просторне целине Косанчићев венац за део блока између улица: Карађорђева, Велике степенице и Косанчићев венац, градска општина Стари град  („Службени лист града Београда“, бр. 76/21) задржава постојећи хоризонтални и вертикални габарит објекта, изузев у делу терасе према пешачкој променади, у северозападном делу објекта, где је дозвољена доградња објекта. У контексту обезбеђења функционалног приступа објекту са коте 91.00 mnv, планира се доградња објектом са равним кровом у функцији терасе, према грађевинским линијама (које чине зону грађења) са корисном површином од максимално 250 m2 БРГП.

Зона грађења приказана је на графичком прилогу бр.3 – „Регулационо-нивелациони план са аналитичко-геодетским елементима за обележавање“ Р 1:500.

Поред главног приступа објекту из Улице Косанчићев венац, омогућен је и пешачки приступ са планиране јавне површине на нивоу 91.00 mnv. Дозвољава се да намена дограђеног дела објекта, у контактној зони према јавном простору пешачке променаде на коти 91.00 mnv, буде комерцијала.

Планирана намена простора дограђеног дела објекта, у контактној зони према јавном простору пешачке променаде на коти 91.00 mnv, је у функцији основне намене Универзитета уметности (промотивне активности уметничког рада студената и наставника Универзитета уметности - галеријско-изложбени односно концертно-клупски простор); дозвољена је заступљеност и комерцијалних садржаја у функцији основне намене. Доградњу објекта урадити поштујући историјску и ликовну вредност зграде Ректората.

Планирани објекат у погледу обликовања, конструкције и функције треба да буде остварење које носи печат свог времена, реализовано на начин да са објектом Ректората чини складну целину. С обзиром на просторну диспозицију планираног објекта и његово сагледавање са реке. При обликовању посебну пажњу обратити на обраду фасаде - архитектонску артикулацију, материјализацију и колористичку обраду.

Локација 3

У  улици Карађорђевој 15 смештени су одсеци:

  • Примењена графика
  • Примењено сликарство

38 FPU program

Слика 37    Локација 3     Карађорђева бр.15

 

Зграда Факултета примењених уметности подигнута је као привремени објекат на месту некадашње зграде хотела „Крагујевац“.

Статус објеката : сви постојећи објекти на парцели су предвиђени за рушење 

39 FPU program
слика
38 – Карађорђева 15, 2021                                                              слика 39 – Карађорђева 15, 2021

©П.У    ©П.У

 

Напомена : Ова локација 3  је предмет овог архитектонско урбанистичког конкурса.

 

Локација 4 

У  улици Слободанке Данке Савић бр 21  смештени су:

  • Дизајн ентеријера и намештаја
  • Индустријски дизајн
  • Примењено вајарство
  • Костим
  • Дизајн текстила

40 FPU program

Слика 40         Локација 4            Слободанке Данке Савић бр.29

 

Статус објеката :

  • постојећи објекат уз улицу Слободанке Данке Савић задржава постојећу спратност , утврђена постојећа спратност на терену П+3+Пк па се она овим планом дефинише као спратност која се задржава
  • постојећи објекат уз улицу слободанке Данке Савић спратности П ( и на једном делу П+1 ) може се надоградити до спратности П+1
  • Постојећи дворишни објекат спратности П+1 може се надоградити до спратности П+2

Функција: задржава се постојећа намена објекта.

41 FPU program

Слика 41 - Фото архив ФПУ